Football Coaching Forum
Welcome to FCF! Register today and become part of the best football forum..


Football Coaching Forum


Football Coaching Forum>FCF>Everything about football, training, coaching, nutrition...Now, everything in one place.. ENJOY!
 
HomePortalCalendarGalleryFAQSearchRegisterLog in
Dobrodošli na naš //FudbalTrening Forum\ ** Forum je namenjen svim ljubiteljima fudbala koji žele da budu uvek u toku sa najnovijim dešavanjima.Ovde možete naći sve što je potrebno jednom fudbaleru.Kako trenirati, ishrana, taktike i još mnogo toga.** Registruj se!! ** Zainteresovani za razmenu bannera mogu se javiti na naš e-mail: fudbaltrening@gmail.com **

Share | 
 

 Lesinari (navijaci Borca iz Banja Luke)

View previous topic View next topic Go down 
AuthorMessage
Mihajlo_90
Profesionalac
Profesionalac
avatar

Posts : 834
Points : 2115
Reputation : 39
Join date : 2009-08-07
Age : 27
Location : Banja Luka

PostSubject: Lesinari (navijaci Borca iz Banja Luke)   Fri Sep 04, 2009 8:56 am

Лешинари

Као фудбалски клуб који је основан далеке 1926. године Борац је увијек имао изузетно добру подршку са трибина, међутим у другој половини осамдесетих година у бившој Југославији долази до правог навијачког бума на који ни Бањалука није остала имуна. По први пут се на источној трибини поред уобичајених застава и шалова појављују и транспаренти окачени на ограду источне трибине. Први пут се транспарент са натписом Вултурес (Лешинари) појављује 18. новембра 1987 године на куп утакмици са новосадском Војводином.

Иза тог имена је стајала група момака која је на мало другачији фанатичнији начин жељела пружати подршку свом клубу. Великој навијачкој еуфорији и повећавању броја људи из навијачке групе Вултурес доприњеле су изузетно добре игре Борца у Купу, у сезони 1987/88. и уласком бањалучана у финале. У финалу купа бивше Југославије бањалучки Борац је укрстио копља са Црвеном Звездом и на изненађење бројних навијача, маја 1988. године освојио куп као први друголигаш у историји бивше Југославије коме је то пошло за руком. Поред великог броја бањалучана који су дошли бодрити свој тим на јужној трибини стадиона ЈНА налазила се и велика група младића који су иза транспарента Вултурес пружали знатну подршку својим љубимцима. Освајањем купа Бањалуку захвата навијачко лудило које се преноси из утакмице у утакмицу гдје Борац и на домаћим и на гостујућим теренима прати велики број навијача. Уз такве навијаче и фудбалери су имали много више мотива за игру, па су постизали изванредне резултате.Уз фанатичну подршку својих навијача Борац обезбјеђује улазак у Прву савезну фудбалску лигу. Поред подршке коју су Лешинари пружали на домаћем терену, група навијача прати свој клуб скоро на свим гостујућим утакмицама пружајући изванредну подршку свом клубу. Најмасовнији одласци били су у Љубљану, Винковце, Бачку Паланку, Шабац и Дубровник, али су транспаренти Вултуреса били присутни на и на многим другим гостовањима, и много су значили бањалучким фудбалерима. Те сезоне забиљежено је и неколико инцидената у којима су учествовали Лешинари што се управи, али и органима реда није свидјело, јер нису били спремни да прихвате овакав начин навијања. Те године долази до неспоразума на релацији навијачи-управа-органи реда гдје врхунац настаје на утакмици Борац-Кикинда када је милиција брутално претукла домаће навијаче, а све због неколико димних бомби и петарди које су у то вријеме за комунистичку власт били нешто ново што се није желило толерисати. Уласком у прву лигу Лешинари постају једна од најбољих навјачких група у бившој Југославији. Оно што постаје препознатљив стил Лешинара јесте велика подршка својим љубимцима и кориштење велике количине пиротехнике. У то вријеме организују се одласци у Љубљану, Загреб, Осијек, Сарајево (Кошево и Грбавица), Тузлу, Зрењанин, Нови Сад, Београд (Маракана, ЈНА, Бањица), а у мањим групама били су у најудаљенијим стадионима у Титограду(Подгорици), Приштини и Скопљу.

Своју највећу снагу Лешинари потврђују гостовањем у Осијеку, кад их је на гостовање отишло преко 1000 гдје праве хаос по Осијеку, гдје нико није смио ни попријеко да их погледа. Треба истаћи да су Вултуреси у тадашње вријеме били вишенационална група, али да су већину чинили Срби. Током бројних гостовања долази и до жестоких сукоба у Љубљани, Осијеку, Сарајеву(на Грбавици), Београду(са навијачима Звезде)...До великих обрачуна долази и у самој Бањалуци, а најжешћи су били против Делија, када је демолирано пола Господске улице, те против Динамових БББ, када је бањалучка милиција од гостију из Загреба одузела велики број ножева и и осталог хладног оружја. Вриједи споменути инцидент са ријечком Армадом и Манијацима. Послиједње фудбалско првенство СФР Југославије, остаће упамћено по још једном великом успијеху фудбалера Борца у такмичењу за куп и пласману у полуфинале. Прву утакмицу полуфинала у Сплиту, са Хајдуком посебно памти група Лешинара која је отпутовала на то гостовање. Торцида је уз помоћ домаћих редара, продрла на западну трибину и окомила се на бањалучане. Хрватски реадари су све то нијемо посматрали и тек накнадно су покушали спријечити оно најгоре. На жалост, од посљедица батина добијених на Пољуду, неколико мјесеци касније преминуо је један од најватренијих Лешинара 23 годишњи Антонио Кирчанов. Избијањем рата на просторима бивше Југославије велики број Лешинара одлази у Војску Републике Српске дајући велики допринос у одбрани вијековних српских територија и српког народа. Средином новембра 1991. године гине први Лешинар, један од најистакнутијих чланова, САША КОНЧАР, као добровољац у околини Задра. Током рата гине велики број Лешинара, а многи из рата излазе као тешки инвалиди. Тих ратних година замире све што се тиче спорта, а самим тим и навијања.

Почетком фудбалског такмичења на нивоу Републике Српске, тачније у финалним куп такмичењима нестала је свака бојазан да ће доћи до реорганизовања Лешинара. Још увијек се памте утакмице финала купа РС 1995. и 1996. године, Борац-Рудар и Борац-Јединство и изванредно навијање неких нових, младих Лешинара. Оно што је остало од пријератних навијача јесте само ИМЕ тако да је ''нова гарда'' која је наставила навијачку причу у Бањалуци била суочена са масом проблема. Све што се радило, радило се без ичије помоћи и без учешћа старијих, тако да је нова генерација морала сама да научи основне дражи навијачког живота и да пренесе навијачку причу на следеће генерације. Иако је пут био трновит остварен је циљ, а то је обнова навијачке групе Лешинари. Ту Лешинари нису стали, остали су и даље уз свој клуб, бројност им је стално расла, иако им је навијачка конкуренција била доста малена. Најбоље атмосфере се памте у дворани ''Борик'' када је доживљен врхунац у праћењу кошаркашког и рукометног клуба у Европи. Лешинари су наставили са гостовањима само сад у неке друге градове: Шамац, Модричу, Бијељину, Нови Град, Приједор, Српски Брод, Градишку, Добој,... гдје се памте и инциденти који су се углавном сводили на инциденте са полицијом и локалним сељацима с обзиром да у Републици Српској није постојала права навијачка група. У периоду око 2000-те године долази до лагане смјене генерација гдје се већи број старијих навијача повлачи, а причу настављају ''неки нови клинци'' тј. клинци који су од периода од 1995. године стасавали у праве Борчеве фанатике. Још већи изазов за младе снаге Лешинара долази формирањем (тј. наметањем клубовима из Републике Српске) заједничког такмичења свих фудбалских клубова на нивоу читаве БиХ. То је значило да ће се убудуће битке на трибинама водити са онима са којима су наши очеви, браћа, Лешинари до јуче водили крвави рат тј. да је уствари замјењено само бојно поље, а ратници су остали исти. Све то је још више учврстило ставове да су Лешинари чисто српска навијачка група и да ће гдје год да буду гостовали проносити славу клуба, града и крвљу натопљене Републике Српске, јер то је обавеза због свих оних што су у претходном рату дали животе за њу. Свакако вриједи напоменути да смо прва група која је од краја рата прешла ентитетску границу гостовањем у Читлуку. Послије тога слиједи и велики број гостовања у Широки Бријег, Мостар, Зеницу, Тузлу, Сарајево и остале градове у федерацији БиХ. Наравно све то је пратио и одређен број инцидената како код куће против Сарајева, Челика, Славије и других тимова, тако и на страни углавном са припадницима полиције. Међутим оно што навијачи Борца нису очекивали је то да ће се поред вјечних непријатеља из федерације као најозбиљнији појавити представници градске власти који су својом незаинтересованошћу и немаром према свим спортским светињама у Бањалуци које носе име Борац, доприњеле упропашћавању и срозавању комплетног спорта у граду на Врбасу на најниже могуће гране. Важно за напоменути је и то да су поново успостављени пријатељски односи са браћом из Новог Сада, навијачима Војводине који су били прекинути усљед рата. Тако су нове генерације показале обострану жељу за обнављањем братских односа између двије српске групе са обе стране Дрине са надом да братски односи више никад неће бити нарушени .Оно што је сигурно, је да ће Лешинари наставити да проносе славу клуба, града, нације и да су упркос бројним проблемима кроз 20 година свога постојања, показали да их ништа није сломило и да их ништа неће сломити.
Back to top Go down
http://caraudio-rs.info/
Mihajlo_90
Profesionalac
Profesionalac
avatar

Posts : 834
Points : 2115
Reputation : 39
Join date : 2009-08-07
Age : 27
Location : Banja Luka

PostSubject: Re: Lesinari (navijaci Borca iz Banja Luke)   Fri Sep 04, 2009 9:00 am

ФУДБАЛСКИ КЛУБ БОРАЦ


Фудбалски клуб Борац из Бањалуке основан је 4. јула 1926. године. Свој први велики успјех Борац је постигао на такмичењу у Сарајеву и тај вриједан трофеј се и дан данас чува у клубским просторијама. Фудбалски клуб Борац обновљен је 22. јуна 1945. године, након четверогодишње паузе, од 1941. до 1945. године. Борац се пласирао у трећу савезну лигу 1950. године, а 1953. године Борац постаје члан Друге савезне лиге. Прволигаш је постао 11. јуна 1961. године. Од тада Борац наступа у првој и другој лиги. Из Прве лиге Борац испада 1962. , а прволигаш постаје понов 1970. године. Након једногодишње паузе, Борац је био прволигаш све до 1980. године. У том периоду Борац је одиграо у Купу купова Европе четири утакмице. Из прве лиге Борац испада 1980. године, а прволигаш поново постаје 1989. године, гдје је играо све до 1993. године, дакле и у вријеме крвавог рата у БиХ. Борац је био члан савезне југословенске лиге све до 1995. године, када је организовано такмиченје у Републици Српској, када Борац постаје члан Прве лиге Републике Српске. Освојио је куп Републике Српске 1995. и 1996. године, као и шампионску титулу у сезони 2000/2001. Борац је 1988. године постао побједник купа Југославије, и ушао у историју као једини друголигаш који је у историји тог такмичења био побједник југословенског купа. Борац је 1992. године освојио Средњоевропски куп, и то је био његов први и за сада једини европски трофеј. Борац је у европским куповима одиграо осам утакмица и налази се на вјечној листи УЕФЕ. Бањалука и Борац су организовали пет међународних и репрезентативних утакмица. Борац своје мечеве игра на Градском стадиону у Бањалуци, капацитета 4000 сједећих, и 8000 стајаћих мјеста.


РУКОМЕТНИ КЛУБ БОРАЦ


Бањалука има много спортских колектива, али само је један који се из овог града попео на врх Европе. То је Рукометни клуб Борац. Клуб је основан 1950. године. Савезна лига СФРЈ је основана 1957. године, а њен члан од самог почетка је био и РК Борац, који се у њој такмичио све до распада Југославије, 1992. године. РК Борац је био првак Југославије седам пута – 1959, 1960, 1973, 1974, 1975, 1976 и 1981. године. Побједник Купа Југославије био је десет пута - 1957, 1958, 1961, 1969, 1972, 1973, 1974, 1975, 1979 i 1992 године, када се распала Југославија. Првак Европе постао је 1976. године, а побједник Купа IHF- а 1991. године. Сви већи успјеси југословенског рукомета су били везани за Борац, тако да су све медаље, биле оне са Европских, Свјетских првенстава или Олимпијских игара, биле освојене од стране играча Борца. Рукометна репрезентација Југославије је два пута постала побједник на Олимпијским играма, и то 1972. у Минхену и 1984. у Лос Анђелесу. У саставу југословенске репрезентације тада су играла и шесторица бањалучана, Абас Арсанагић, Селец Добривоје, Каралић Миодраг, Поповић Небојша, ( 1972 ), те Златан Арнаутовић и Здравко Раденовић ( 1984 ). Дрес југословенске репрезентације облачила су 34. играча Борца. Неки од њих су Здравко Раденовић, Милорад Каралић, Абас Арсанагић, Небојша Поповић, Златан Арнаутовић, Јовица Елезовић, Јеролим Караџа, Бранко Штрбац, Енвер Косо, Владимир Јовић, Добривоје Селец, Бартол Родин, Златко Сарачевић, Раде Унчанин, Хамдија Сачацевић, Исток Пуц, Перић Давор, Кнежевић Александар, Маглајлија Сењанин, Цоп Јани, Јовић Божидар, Ступар Горан, Цавар Патрик, Голић Небојша, Шарић Данијел, Унчанин Дејан, Бојиновић Младен. Завршетком рата у БиХ, Борац се такмичио у првенству Републике Српске, а у задње 3. године се такмичи у ПЛ БиХ. Борац је освојио готово све титуле првака РС и титуле Купа. Сада се са промјенљивим успјехом такмичи у ПЛ БиХ. Своје утакмице игра у дворани «Борик», капацитета 5 500 мјеста. Бањалука је пуно дужна свом мезимцу, рукометном клубу, јер је он њено име проњео широм Европе, али исто тако је и рукометни клуб дужан да у наредном периоду са својим резутатима тежи ка највећим успјесима, не само у БиХ већ и у Европи.
Back to top Go down
http://caraudio-rs.info/
Mihajlo_90
Profesionalac
Profesionalac
avatar

Posts : 834
Points : 2115
Reputation : 39
Join date : 2009-08-07
Age : 27
Location : Banja Luka

PostSubject: Re: Lesinari (navijaci Borca iz Banja Luke)   Fri Sep 04, 2009 9:02 am

БАЊА ЛУКА


Град по последњим процјенама и анализама са око 300 000 становника је најразвијенији град у Републици Српској и један од развијених у цијелој БиХ. Град се протеже уз обале ријеке Врбас, а у њу се улијевају још три ријеке: Сутурлија, Црквена и Врбања. Бања Лука лежи у тектонској ували у подножју Старчевице и Понира у правцу југозапад-сјевероисток, на надморској висини од 163 метра на 44 степена и 96 минута сјеверне дужине и 17 степени и 12 минута географске дужине. Средња зимска температура је 0,8 степени Целзијуса, а средња љетња 21,3 степена Целзијуса. Име Бања Лука је вјероватно синтагма од старог придјева бањ (банов) и именице лука, што значи земљиште уз воду. У овом крају је живјело велико Илирско племе Мезеји, а током VI и VII вијека ово подручје насељавају Словени. Под данашњим именом Бања Лука први пут се помиње 4. фебруара 1494. године. У њој су увијек живјели и сад живе припадници свих нација и конфесија, са већинским процентом Срба. Године 1528. Бању Луку су окупирали Турци. Током XVI и XVII вијека, град се, због свог повољног стратешког положаја доста брзо развија. Почетком XVII вијека град је имао око 20 000 становника, око 4 000 кућа, 400 трговина, а отварају се и прве кафане. У даљој историји град трпи велике пожаре, куге (најопаснија упамћена она из 1752. године, која је одњела животе око 7 000 људи). Телефонску везу, Бања Лука је добила 1869. године , а 1873. године у рад је пуштена прва жељезницка пруга, која је повезивала Бању Луку и Добрљин, а била је дуга 104 км. Била је то прва пруга у БиХ. 1886. године град добија и прву штампарију. Дана 31. јула 1878. год. сходно одлуци великих сила на Берлинском конгресу, аустроугарска војска заузела је Бању Луку и њоме владала све до новембра 1918. године. Средином XIX вијека у Бањој Луци је подигнута фабрика пива, циглана, фабрика тканина, изграђена је пилана, а убрзо и прва хидроелектрана. У том периоду Бања Лука је имала 15 000 становника. Послије завршетка Првог свјетског рата, Бања Лука постаје административни центар Врбаске бановине. Тада се подижу монументалне зграде: Бански двор, Банска управа, Хипотекарна банка, Саборна православна црква, зграда Народног позоришта, Дома здравља, када доживљава свој велики процват. Развој града зауставља II свијетски рат, поготово њемачко бомбардовање 09. априла 1941. године, те савезничко бомбардовање 1944. године. Бања Лука је ослобођена 22. априла 1945. године. У послијератном периоду Бања Луку 1969. године погађа катастрофалан земљотрес, послије којег град добија свој препознатљив изглед. Новим ратом на овим просторима с почетка 90-их година оснивањем Републике Српске, Бања Лука као највећа територијална јединица постаје главни град и сједиште свих републичких институција. Бања Лука је данас културни, здравствени, образовни центар Републике Српске и ове регије уопште. Културно-образовни концепт сачињавају: културни центар Бански Двор, Народно позориште, Народна и универзитетска библиотека, Архив, Дјечије позориште, Народни музеј, Умјетничка галерија, тринаест средњих школа и четрнаест високо школских установа. Оно чим се Бања Лука највише хвали јесте да је она град омладине, зеленила, лијепих жена и спортиста. Бројни су фудбалери, рукометаши, кошаркашице, каратисти, боксери, шахисти, кајакаши и други доносили медаље од републичких, државних па све до Олпимпијских тамичења. Мало људи је на Свијету, Европи који нису чули за имена: Маријана Бенеша, Томе Кнеза, Милорада Каралића, Атона Јосиповића, Драженка Нинћа, Небојше Поповића и других. Надамо се и сигурни смо да ће “Крајишка љепотица” наставити даље и у наредном периоду израсти у један још љепши-модернији град.
Back to top Go down
http://caraudio-rs.info/
Mihajlo_90
Profesionalac
Profesionalac
avatar

Posts : 834
Points : 2115
Reputation : 39
Join date : 2009-08-07
Age : 27
Location : Banja Luka

PostSubject: Re: Lesinari (navijaci Borca iz Banja Luke)   Fri Sep 04, 2009 9:10 am

Графити
[imghttp://www.lesinari1987.net/galerija/albumi/korisnicke_slike/10001/normal_grafit20.jpg[/img]
Back to top Go down
http://caraudio-rs.info/
Sponsored content




PostSubject: Re: Lesinari (navijaci Borca iz Banja Luke)   

Back to top Go down
 
Lesinari (navijaci Borca iz Banja Luke)
View previous topic View next topic Back to top 
Page 1 of 1
 Similar topics
-
» Banja Luka (dosta slika)
» banja luka 2007
» davor 1980
» Izlet u Zabranu
» IZ RUSIJE S LJUBAVLJU

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
Football Coaching Forum :: Fudbal :: Navijači-
Jump to:  
Free forum | Sports and Hobbies | Other collectives sports | © phpBB | Free forum support | Contact | Report an abuse | Free forum